Narkomanija 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: kriminalistika i bezbednost

ИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ
КРИМИНОЛОГИЈА
НАРКОМАНИЈА
МЕНТОР : СТУДЕНТ :
Проф.Др. Милош Марковић Бојан Бујаковић
индекс:11/08
НИШ
ЈАНУАР 2009
САДРЖАЈ
УВОД
ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА НАРКОМАНИЈЕ
УЗРОЦИ НАРКОМАНИЈЕ
НАРКОМАНИЈА И КРИМИНАЛАИТЕТ
ЗАКЉУЧАК
ЛИТЕРАТУРА
УВОД
Болести зависности, односно наркоманија представља најчешћу болест савременог човека. Како би смо најбоље објаснили ову појаву морамо кренути од дефинисања појма наркоманије , тако да у првој тачци овог рада посвећујемо пажњу дефинисању појма и схватању шта је наркоманија. Затим објашњавамо како настаје и услед чега, како и каква је прогресија њеног настанка и њене фазе.
Друга веома битна карика наркоманије је узрок настанка наркоманије. Тако да у наставку објашњавамо теорије које сагледавају феноменологију , динамику и третмен болести зависности, односно наркоманије.
Наркоманија и криминалитет као последња а за нас нај значајнија тачка овог рада обрађује место наркоманије у криминалистичкој теорији, вези наркоманије и криминалитета. Са којих становишта можемо сагледати те везе? На колико и на које подгрупе криминалитета можемо поделити криминалитет везан за наркоманију? Који су облици деликвентног понашања везани за зависнике односно наркомане? Као и каква су мушљења о вези између наркоманије и њеног утицаја на криминалитет.
ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА НАРКОМАНИЈЕ
Као алтернативни термин за наркоманију у литератури се користи и термин токсикоманија, чије значење наглашава токсичне ефекте узимања различитих психоактивних супстанци на људски организам. Дакле, најопштија дефиниција под наркоманијама подразумева сваки вид узимања дроге или било каквих опојних средстава које стварају било психичку било физичку зависност. Према класификацији Светске здравствене организације, зависност од дрога је класификована у групу менталних и бихевиоралних поремећаја изазваних употребом психоактивних супстанци.
Појам псхихоактивне супстанце или дроге представља сваку супстанцу која унета у организам може да измени једну или више функција. Употрбом ових супстанци може се развити психолошка, физичка и заједно психолошка и физичка зависност. Под утицајем дрога мења се понашање, расположење. У зависности од начина деловања дроге можемо поделити на : опијате, депресанате, стимуланте и халуциногене.
Свака зависност пролази кроз предвидљиву прогресију:
-експериментисање ( велики број младих из радозналости проба поједине супстанце, што се код једног броја наставља);
-повремена употреба ( где се већ формира навика и толеранција на поједине супстанце, обично се ради о повременом узимању више врста супстанци одвојено или заједно у трагању за новим врстама које до тада нису пробали) и
-зависност ( у овој фази постоји јака жудња тј. потреба за узимањем временом све веће количине порастом толеранције, апстиненцијални синдром, породични, професионални и социјални проблеми).
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]